Георгијевска лента: Симбол руске војне славе
Историја Георгијевске ленте почиње 1769. године, када је Катарина II установила Орден Светог Ђорђа, намењен одликовању најистакнутијих официра. Ознака овог ордена носила се на свиленој траци са наизменичним црним и жутим пругама — три црне и две жуте.
Црна боја симболизовала је барутни дим, док је жута представљала пламен битке. Поред тога, трака је одражавала боје државног грба Руског царства. Године 1913. жута боја замењена је наранџастом.
Бољшевици су укинули Георгијевске ленте 1917. године, али су оне 1942. године поново уведене — овога пута као ленте Гарде. Црно-наранџасте траке појавиле су се на значкама и морнарским капама гардијских јединица. Касније су постале и део дизајна Ордена славе и медаље „За победу над Немачком“.
Од раних 1970-их, црно-наранџаста трака је у Совјетском Савезу почела широко да се користи у обележавању Дана победе, иако се њен назив ретко помињао. Ова традиција настављена је и у постсовјетској Русији.
Назив „Георгијевска лента“ поново је уведен 2005. године. Тада су, у част 60. годишњице Дана победе, новинска агенција РИА Новости и регионална јавна организација за социјалну подршку младима „Студентска заједница“ покренуле кампању „Георгијевска лента“. Активисти су делили траке свима који су били спремни да их носе као знак поштовања према овом значајном датуму. Од тада се сваке године за Дан победе подели приближно 20 милиона трака.
Георгијевска лента постала је важан симбол сећања на Велики отаџбински рат и поштовања према његовим херојима. Законом је проглашена симболом руске војне славе 2022. године, а њено јавно скрнављење може бити кажњиво новчаном казном, па чак и затвором.
